U diskusiji o tome kako unaprediti sistem podrške za mlade, 24. januara 2023. u Beogradu, aktivno je učestvovalo preko 30 predstavnika organizacija omladinskog rada i ustanova sistema socijalne zaštite sa teritorije grada Beograda: predstavnici/e centara za socijalni rad, Centra za porodični smeštaj i usvojenje Beograd, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine, predstavnici/e organizacija koje se bave omladinskim radom itd. Još jednom je potvrđeno da postoji profesionalna zainteresovanost i briga o položaju mladih sa obe strane, ali i različiti izazovi saradnje u ostvarivanju pluralizma usluga podrške za mlade, principa individualizovanog pristupa i participacije mladih.
Diskusioni forum “Omladinski i socijalni rad udruženi u podršci za mlade” održan je u organizaciji udruženja građana „Sociativa“, DAJ MI RUKU, Ženska mirovna grupa Pančevo (ŽMIG) i Nacionalne asocijacije praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR), 24. januara u Beogradu, u velikoj sali Kuće ljudskih prava. U diskusiji je aktivno učestvovalo preko 30 predstavnika organizacija omladinskog rada (NAPOR i organizacije civilnog društva koje primenjuju omladinski rad) i ustanova sistema socijalne zaštite sa teritorije grada Beograda (centri za socijalni rad, ustanove za smeštaj). Pozivi za učešće u diskusiji su poslati i predstavnicima donosioca odluka (Komora socijalne zaštite, Sekretarijat za socijalnu zaštitu Grada Beograda, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), ali se oni nisu odazvali.
Cilj skupa je bio da sa zainteresovanim akterima, učesnicima foruma, prodiskutujemo o mogućnostima da se u podršci za mlade efikasnije koriste postojeći resursi u zajednici kao što je omladinski rad i da se sveobuhvatna podrška mladima iz osetljivih grupa unapredi kroz sistemsku saradnja omladinskog i socijalnog rada. Uvod u diskusiju bilo je prezentovanje nalaza istraživanja i preporuka, koje su predstavljene u posebnom dokumentu u vidu predloga praktične politike: “Sistemsko uključivanje organizacija koje se bave omladinskim radom u pružanje dodatne pomoći i podrške mladim korisnicima/cama usluga socijalne zaštite iz osetljivih grupa”.
Osnovni zaključci i preporuke sa tokom diskusije učesnika/ca Diskusionog foruma su sledeći:
- I socijalni i omladinski radnici složili su se da je važno menjanje narativa (“promena diskursa”) jednih prema drugima, kao i da je potrebno međusobno posmatranje iz perspektive snaga (kako možemo da budemo veći saveznici u radu, koristeći svoje snage koje svaka strana nosi), a ne samo da se međusobno posmatramo kroz razlike, kao i da pristup posmatranja ne bude usmeren samo na razlike ili greške.
- Zaključke i preporuke skupa i Predloga praktične politike treba uputiti nadležnim ministarstvima, kao i u vidu javnog i stručnog apela o izazovima u obezbeđenju efikasnog sistema podrške za mlade iz posebno osetljivih grupa.
- Zaključeno je da bi bilo jako značajno ukoliko bi Gradski centar za socijalni rad Grada Beograda i druge ustanove i organizacije imali potpisane Memorandume o saradnji sa organizacijom/ma koje se bave omladinskim radom i pružaju određene usluge za mlade. U Memorandumu o saradnji jasno bi se uredili odnosi dva sektora – uloge, odgovornosti, načini komunikacije i razmene, što bi predstavljalo osnovu za uspostavljanje međusobnog poverenja i razumevanja. Predlog je i da svaka ustanova/organizacija odredi osobu za kontakt, što bi olakšalo komunikaciju i dalo jasne smernice o saradnji.
- Neophodno je povećati informisanost jednih o drugima, kako bi se izbegle predrasude i generalizovani stavovi i o socijalnoj zaštiti i o omladinskom radu.
- Važno je da protok informacija o tome šta je aktuelno od programa i usluga bude kontinuiran i češći (tribine, okrugli stolovi, sastanci, sajam organizacija koje se bave omladinskim radom itd.) zbog uspostavljanja poverenja i blagovremene razmene relevantnih informacija.
- Omogućavanje licenciranja organizacija koje se bave omladinskim radom za obavljanje socio-edukativnih i savetodavno-terapijskih usluga (koje najčešće i predstavljanju aktivnosti koje sprovode ove organizacije) nije ključno, ali može da bude značajno za organizacije i njihovu održivost, jer na osnovu dodatnog kredibiliteta, mogu lakše da dođu do sredstava. Organizacije koje se bave omladinskim radom inače prolaze složenu proceduru akreditacije, za primenu i unapređenje standarda omladinskog rada. Na sajtu NAPOR-a se nalazi spisak akreditovanih organzacije koje se bave omladinskim radom: http://www.napor.net/sajt/index.php/sr-yu/2014-05-13-19-05-45/lista-clanica.
- Predlog je da prvi korak organizacija koje se bave omladinskim radom bude mapiranje aktuelnih usluga/programa na nacionalnom nivou, a zatim da se radi na međusobnom upoznavanju i umrežavanju (npr. potpisivanje Memoranduma o saradnji i sl.).
- Stručnjaci iz oba sektora mogu zajedno da rade na temama poboljšanja mentalnog zdravlja i prevencije sindroma sagorevanja, kao i da se zajedno povezuju i kroz supervizijske sastanke.
- Potrebno je da zajedno mapiramo koji su to mladi koji, usled nepovoljnih zakonskih rešenja ostaju godinama nevidljivi za sistem socijalne zaštite, sa siromašnom mrežom podrške i resursa (npr. mladi pod starateljskom zaštitom srodnika koji žive u srodničkim porodicama i koji su na evidenciji centra za socijalni rad na osnovu starateljske zaštite, ali i druga prava, kao što su besplatni udžbenici, pravo na jednokratnu novčanu pomoć retko po osnovu starateljstva a ne nivoa ukupnih prihoda porodice), i za te mlade zatim kreirati zajedničke programe omladinskog rada u saradnji sa ustanovama i organizacijama socijalne zaštite. Pored ovih programa, u diskusiji je istaknuto da je tačka spajanja u saradnji i razvoj usluge terenski saradnik/ca, jer omladinski radnici/e mogu da rade i kao terenski radnici/e.
- Potrebno je raditi na vidljivosti i promociji aktivnosti i rezultata, kao i informisati opštu i stručnu javnost o radu oba sektora (npr. kroz primere dobre prakse).
U Beogradu, 25. januar 2023. godine
Organizacioni tim Diskusionog foruma